Читалиште

У раду читалишта долазило је до прекида услед тешких материјалних прилика. Издржавало се само, ослањајући се на своје чланове и донаторе. Под новим именом - читаоница, обнавља рад 1869. године а потом долази до сарадње и спајања са Певачким друштвом, што је резултирало стварањем Певачко-читаоничког друштва. Од спајања са певачким друштвом 1879. па до 1882. године читаоница се налазила у кафани "Васиљкова". После тога је извесно време била смештена у "Зојиној кафани", да би се 1885. године преселила у општинску зграду. Тиме питање смештаја није коначно решено, а материјални положај постаје све гори. Селидбе из зграде у зграду се настављају, па притиснута недаћама читаоница 1911. године престаје са радом. Рад се убрзо наставља, опет под новим именом – "Грађанска касина".

По избијању Првог светског рата Пожаревац су окупирали Немци, али су га 1916. препустили Бугарима. Пре њиховог доласка читаоница је имала скоро две хиљаде књига, чувала је сва годишта Летописа Матице српске од 1825. до 1914. године, Гласник друштва српске словесности, Гласник Српског ученог друштва, Глас и Споменик Српске академије наука од 1847. до 1914. године За време окупације Бугари су све однели или уништили, па је читаоница дочекала ослобођење потпуно испражњена.

Одмах по завршетку рата рад читаонице је обновљен. Од 1919. до 1930. носила је име "Грађанска читаоница и касина". Проблем са смештајем остао је и даље нерешен. Читаоница се селила из кафане у кафану, ослањајући се искључиво на сопствене приходе. Набавка књига до Другог светског рата сводила се углавном на поклон. Већина приватних библиотека пожаревачких породица поклоњена је читаоници. Читаоница је, захваљујуци својим члановима, набављала велики број домаћих и страних листова и часописа, али их није чувала.

За време Другог светског рата рад читаонице замире, да би по његовом завршетку управа читаонице сазвала скупштину својих чланова и обновила рад читаонице под новим називом - "Градска читаоница и књижница". Године 1948. свечано је прослављена стота годишњица оснивања и рада. Од 1949. до 1974. читаоница носи име Градска народна библиотека, а тада добија име Илије М. Петровића, Пожаревљанина, професора, преводиоца, библиотекара вашингтонске и београдске Народне библиотеке.

 Године 1978. у њен састав улази и Одељење библиотеке у Костолцу, а 1994. године Народна библиотека "Илија М. Петровић" Пожаревац добија статус Матичне библиотеке за Браничевски округ.